VEST
07-04-2020
Osobe sa invaliditetom i KOVID-19
1. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom je međunarodni ugovor u oblasti ljudskih prava. Okvir Konvencije, koji je razradio Komitet, državama uspostavlja pravno obavezujuću strukturu za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja i pripadajućih potciljeva. To ne važi samo za potciljeve koji se izričito odnose na osobe sa invaliditetom, već za sve ciljeve i potciljeve, kao i za mere koje se tiču odgovarajuće zaštite života i prava osoba sa invaliditetom u situaciji kada se suočavamo sa pandemijom KOVID-19. 
2. Članom 11. Konvencije utvrđeno je da države strane ugovornice preduzimaju sve moguće mere da u nacionalnom reagovanju na rizične situacije i humanitarne katastrofe obezbede zaštitu i sigurnost osoba sa invaliditetom. To obuhvata mere u svim oblastima života osoba sa invaliditetom, uključujući zaštitu njihovog prava na najviši mogući standard zdravlja bez diskriminacije, opštu dobrobit i prevenciju infektivnih bolesti, i mere zaštite od negativnih stavova, izolacije i stigmatizacije koje se mogu javiti u krizi. 
3. Agendom 2030 utvrđeni su ciljevi u pogledu reagovanja na epidemije, posebno putem dostizanja univerzalne, sveobuhvatne zdravstvene zaštite, obezbeđivanja dostupnosti lekova i vakcina, unapređivanja mentalnog zdravlja i blagostanja i jačanja kapaciteta svih država za rano upozoravanje, smanjenje rizika i upravljanje rizicima u zdravstvu na domaćem i međunarodnom planu. 
4. Ispunjavanjem svojih obaveza iz Konvencije, kao i obaveza preuzetih u sklopu Agende održivog razvoja, države će biti u stanju da zaštite prava i očuvaju dobrobit osoba sa invaliditetom. Pri tome, države treba da uvaže različitosti osoba sa invaliditetom, uz poseban osvrt na rod i uzrast, kao i položaj osoba sa invaliditetom u stanju socijalne potrebe i uskraćenosti. 
5. Države treba da obezbede sigurnost i integritet osoba sa invaliditetom i ubrzaju sprovođenje mera njihove deinstitucionalizacije iz svih tipova ustanova. Pandemija KOVID-19 već pogađa domove za starije, psihijatrijske bolnice i druge ustanove u kojima su lica lišena slobode, gde su osobe sa invaliditetom koje i dalje borave u ustanovama izložene povećanim rizicima. 
6. Predsednik Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom i specijalna izaslanica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pitanja invaliditeta i pristupačnosti pozivaju sve relevantne organe da usvoje mere za odgovarajuće reagovanje na pandemiju KOVID-19 uz obezbeđivanje uključivanja i delotvornog učešća osoba sa invaliditetom. 
7. Države treba da preduzmu sve odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup zdravstvenim uslugama i da im pruže zdravstvenu zaštitu u istom obimu, kvalitetu i standardu kao i drugim osobama, uključujući i usluge zaštite mentalnog zdravlja. Osim toga, države treba da nastave da osobama sa invaliditetom pružaju zdravstvene usluge koje su im potrebne konkretno zbog njihovog invaliditeta. Za vreme aktuelne pandemije KOVID-19, države treba da spreče da se, na osnovu invaliditeta, diskriminatorno uskraćuju usluge, hrana ili tečnosti potrebne za zdravstvenu zaštitu ili spasavanje života.
8. Države moraju da obezbede da se sa osobama sa invaliditetom, preko njihovih predstavničkih organizacija, vode konsultacije i da se one aktivno uključuju u planiranje, sprovođenje i praćenje mera za prevenciju i ograničavanje širenja KOVID19.
9. Države treba da osiguraju obezbeđivanje hrane, lekova i drugih potrepština za osobe sa invaliditetom u situacijama izolacije i karantina. Mora se obezbediti niz usluga podrške u zajednici, uključujući pomoć u kući i personalnu asistenciju, i usluge rehabilitacije, kada su potrebne, i ne smeju se obustavljati jer su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Sve usluge u vezi sa krizom koju donosi KOVID-19, uključujući medicinske savete na daljinu/telefonom, objekti za karantin, javno informisanje, uključujući informisanje o dostupnosti osnovnih potrepština i usluga, treba da budu pristupačni osobama sa invaliditetom ravnopravno sa drugima i da se pružaju preko pristupačnih platformi u različitim formatima, modalitetima i putem različitih načina komunikacije. 
10. Pozivamo države da u svojim kriznim planovima daju prioritet rešavanju problema siromaštva i ograničavanja osoba sa invaliditetom. Države treba da obezbede i rešavanje ekonomskih teškoća u kojima se tokom krize mogu naći osobe sa invaliditetom koje ostanu bez posla ili se suoče sa dodatnim preprekama u zadovoljenju svojih najosnovnijih potreba.

 Danlami Bašaru, predsednik Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom 
i Marija Soledad Sisternas Rejes, specijalna izaslanica generalnog sekretara UN za pitanja invaliditeta i pristupačnosti



 https://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=25765&LangID=E